''Ako možeš da sačuvaš glavu kada svi oko tebe gube svoje i okrivljuju te za to;

ako možeš da veruješ sebi kada svi u tebe sumnjaju i čak pridodaješ njihovim sumnjama;
ako možeš da čekaš, a da ti čekanje ne dosadi;
ako i onda kada si prevaren, ti ne lažeš, i kada si omrznut, ti ne mrziš, i da , pored toga, ne izgledaš ni predobar ni premudar;
ako možeš da sanjariš, a da snovi ne ovladaju tobom;
ako možeš da razmišljaš, a da ti maštanje ne bude cilj;
ako možeš da se suočiš i sa uspehom i sa neuspehom, a da te dve varalice smatraš kao da su potpuno iste;
ako možeš da podneseš kada čuješ da su istinu izvrgnuli nitkovi, da bi napravili zamku za budale, i posmatraš propast svega onoga čemu si posvetio ceo život, te da pogrbljen i sa dotrajalim alatom ponovo stvaraš;
ako možeš da staviš na gomilu sve što imaš i baciš na kocku i
izgubiš, i opet počneš ispočetka, a da nikad ne izustiš reč o tom svom gubitku;
ako možeš da prisiliš srce, nerve i mišiće da te služe, iako ih više nemaš, i tako izdržiš kada u tebi nema ničega osim volje, koja ti dovikuje:''Istraj''!
ako možeš da razgovaraš sa najnižima i da sačuvaš svoje dostojanstvo ili da šetaš sa kraljevima, a da ne izgubiš razumevanje za obične ljude;
ako ni neprijatelj, ni prijatelj ne mogu da te uvrede;
ako te svi cene, ali ne previše;
ako možeš da ispuniš jedan nezaboravan minut sadržajem koji traje šezdeset sekundi, tvoja je zemlja i sve što je na njoj, i još više,
BIĆEŠ ČOVEK, SINE MOJ!''