Došao je halifa Sulejman ibn Abdul-Melik u Medinu i pitao da li ima neko ko je zapamtio neke od ashaba, da priča o tom mubarek vremenu. Rekli su mu da ima čovjek po imenu Ebu Hazim. Onda je naredio da ga zovnu i dovedu kod halife. Kad je Ebu Hazim došao, halifa ga je upitao: ''Kakvo je to ponašanje i kakva je to nezainteresiranost?'' On je odgovorio: ''Ne znam o čemu govoriš, vođo vjernika!'' Halifa mu reče: ''Pa cijela Medina je izašla da me dočeka osim tebe.'' Ebu Hazim mu reče: ''Zar između mene i tebe ima nešto posebno što bi me izvelo iz kuće da te dočekam?'' ''U pravu si'', odgovori halifa. ''A reci mi, Ebu Hazime, zašto mi mrzimo smrt?'' On odgovori: ''Zato što ste cijelog života gradili vaš dunjaluk, a rušili Ahiret, pa vam se ne ide iz sagrađenog u porušeno.'' ''Istinu si rekao'', odgovori halifa. ''A reci mi kako izgleda povratak Allahu?'' ''Što se tiče dobročinitelja, njihov povratak i susret sa Allahom je kao povratak čovjeka koji je dugo vremena bio odsutan od svoje porodice, pa im se onda vratio srećan i zadovoljan, a što se tiče grješnika, njegov povratak Allahu je kao povratak odbjeglog roba ili sluge koji je u silnom strahu da ne bude kažnjen zbog onoga što je učinio'', reče Ebu Hazim. Nakon tih riječi halifa Sulejman je zaplakao i rekao: ''Teško nama, da nam je samo znati šta nas čeka kod Allaha!'' Učenjak mu reče: ''Obrati se Allahovoj Knjizi i saznat ćeš šta te čeka. Allah, s.v.t., je objavio: Čestiti će sigurno u Džennet, a grješnici sigurno u Džehennem.'' (Infitar, 13.-14.) ''A gdje je Allahova milost?'', upita halifa. Ebu Hazim mu reče: ''Blizu dobročinitelja'' (A'raf, 56.) Halifa ponovo upita: ''A koji čovjek je najpametniji?'' On odgovori: ''Onaj ko nauči mudrost i znanje i koji druge ljude tome podučava.'' ''A ko je najgluplji čovjek?'', opet upita halifa. Ebu Hazim odgovori: ''Onaj ko svoju dušu preda strastima drugog čovjeka koji je zulumćar, i tako proda svoj Ahiret zbog tuđeg dunjaluka.'' ''A šta kažeš o našoj vladavini i općenito o našem stanju?'' Ebu Hazim reče: ''Zaista su se ljudi silom domogli vlasti, bez pitanja i savjetovanja sa muslimanima, i bez jedinstvenog stava i odluke po tom pitanju, pa su prolili nevinu ljudsku krv boreći se za svoje dunjalučke ciljeve, i na kraju otputovali sa dunjaluka. Eh, da nam je znati šta će kazati na Sudnjem danu, i šta će njima biti rečeno, zbog onoga što su uradili.'' (Minhadžul-Kasidin, Ibn Kudame el-Makdisi)