Vjerujem da ste već sreli osobe koje su horni i hoćkali za sve. Njima nije teško po najvećoj kiši i blatu u gljive otići, trčati na 100, na 200, na 300 metara, skakati sa vrbe u najdublju rijeku. O običnom hodanju i šetnji ove rede ne bih slova trošio. Osobu HOĆU za tren oka ubijediš da se spremi i krene na utakmicu u Amsterdam, Tokio ili Rio de Žaneiro.  HOĆO je hoćkali insan i desna ruka prijateljima, oslonac i rame za plakanje, pomoć u brizi i tuzi. HOĆO nipošto nije naivan i nedaj Bože mahnit insan. Hoćo je dobrica, Hoćo je džomet i merhametli insan.

Znam da ste sreli i osobu NEĆU. NEĆO je insan koji ne umije kazati riječ hoću.  Šta god da mu ponudiš, on će kazati neću. Nećo ne može podići pola kile hljeba, nije sposoban dodati čašu vode ili donijeti novine iz trafike. Nećo ne može ništa uraditi, NEĆO se ne trudi jer sve gleda kroz novac, jer ne želi džabe uraditi. NEĆO jednostavno neće da bude od koristi. NEĆO je čovjek koji je samo svoj. NEĆO živi sam u svojoj sobi, izolirao se sam u svom bloku, utamničio se u svojoj kući i začahurio se u svom svijetu. NEĆO ne bi rekao hoću taman kad bi svi ljudi u okruženju bili za to da to prođe i kad bi svi uzvikivali hoćem, hoćemo, hoćemo, NEĆO bi rekao neću pa neću.

Helem, ponekad dođe HOĆO u situaciju  da kaže neću. Naprimjer, u preduzeću šef naredi dobrici i poštenjaku HOĆI da radi i uradi ono što nije u njegovom opisu posla i za što nije i nikada neće biti plaćen. HOĆO taman naštima usne da izgovori ne mogu ili neću ali ne leži vraže, NEĆO usklikne spremno ja HOĆU i mogu to uraditi. HOĆO  se povuče iz ofside situacije i ušuti.

Skoro smo bili svjedoci političara HOĆE i 'političara' NEĆE u Bosni. Jedan naš poznati politički prvak HOĆO je rekao da neće u Beograd jerbo su neke naše rodoljube i has Bošnje tamo uhapsili i zatvorili. Diglo se na noge sve što valja u Bosni i dijaspori da puste nevino uhapšene rodoljube i Bošnje. Taman smo pomislili da će u Bosni konačno pobijediti stav i gard Bošnjin ali ne leži vraže, 'političar' NEĆO se javi i uskliknu, hoću u Beograd i iz stopa ode u Beograd. Tamo se izljubi sa svakim ko je njega pogledao, osmjehnuo mu se akamoli ko mu je ruku pružio, zagrlio ga i poljubio.

Šta sam ono htio kazati?  Ma ja, bio jednom Hoćo i Nećo.

Upamet!