STRAH.... U jednoj zemlji koja beše u ratu, vladao je
strašan i okrutan kralj.
...
S ratnim zarobljenicima postupao je
ovako:
Zatvorio bi ih u jednu veliku prostoriju u kojoj je na jednoj strani
bila četa strelaca,a na drugoj vrata prekrivena prikazima mrtvih i okrvavljenih
zatvorenika.

Postavio bi zatvorenike u krug i rekao im:
“Možete
birati: umreti izbodeni strelama mojih ratnika ili proći kroz ova vrata i tamo
ostati zatvoreni zauvek.“

Uvek su svi izabirali umreti od
strela.

Kad je rat završio jedan vojnik koji je dugo služio kralja upita
svog vladara:
Šta je iza ovih strašnih vrata?
“Otvori, i pogledaj!”
odgovorio je kralj.

Vojnik je skupio hrabrost.
Teškom mukom otvorio je
vrata, a tada ga je obasjala zraka Sunca i zabljesnula mu oči.
Kad ih je
uspeo otvoriti posve iznenađen uveri se da su vrata vodila u
SLOBODU!!!
Vojnik, ne verujući, pogleda kralja i reče:
“Uvek ste
zarobljenicima ostavljali mogućnost izbora, ali oni su više voleli umreti nego
rizikovati da otvore ova vrata!”



Koliko puta se bojimo
rizikovati?

Koliko puta umiremo zbog naših briga, od straha da otvorimo
vrata; vrata naših snova i želja, vrata našeg spasenja, vrata koja nas vode u
pravu slobodu?...
Nekad je samo naizgled nedostižan san...
Samo hrabri
otvaraju vrata...i ne zaboravite....ako ne pokušate, nećete ni uspeti....