La ilahe illallah

Enes r.a., je rekao: „La ilahe illallah – je riječ velika i plemenita kod Allaha dž.š.; ko je iskreno izgovori – ući će u džennet, a ko je lažno izgovori – sačuvao je svoj imetak i život, ali će biti bačen u vatru!“ (Kenzul-'Ummal, br.220.)
La ilahe illallah - ko ih izgovori sačuvao je svoj život i imetak, a ko ih odbije izgovoriti, propao mu je i život i imetak!Bi rečeno Vehb b. Munebbihu rhm.: „Zar nije - La ilahe illallah - ključ od dženneta? Reče: Jeste, ali svaki ključ ima i svoje zube, pa ako dođeš s ispravnim ključem otvoriće ti se, a ako ne dođeš s ispravnim ključem neće ti se otvoriti!“ (Sahihul-Buhari, Kitabul-Džena'iz, br.1179.)
La ilahe illallah – riječi kojima se Allah dž.š., direktno obraćao Musa a.s..
Od Ebu Se'id el-Hudrija r.a., se bilježi da je Poslanik s.a.w.s., rekao: „Musa a.s., je rekao: Gospodaru moj, poduči me nečemu čime ću te spominjat, i čim ću ti se obraćati. Allah dž.š., mu reče: Reci: La ilahe illallah. Musa a.s., reče: Gospodaru moj, svi Tvoji robovi izgovaraju ovo. Allah dž.š., reče: Reci: La ilahe illallah. Musa a.s., reče: Želio bih da mi daš nešto posebno za mene. Allah dž.š., reče: O Musa, kada bi svi stanovnici sedam nebesa i sedam zemalja stali na jedan tas vage, a La ilahe illallah na drugi tas – pretegla bi!“ (Sahih Ibnu Hibban, br.6218., Mustedrek, br.1936., Sunen Nesa'i el-Kubra, br.10670, 10980., Hiljetul-Evlija', 8/328.)
La ilahe illallah – ne može biti prevagnuto ičim!Poslanik s.a.v.s., kaže: „Allahov Poslanik Nuh, kada mu je došao smrtni čas, reče svome sinu: Ostavljam ti u amanet dvije stvari, a dvije ti zabranjujem: Od tebe tražim la ilahe illallah – jer kad bi se svih sedam nebesa, i svih sedam zemalja stavile na jedan tas, a la ilahe illallah na drugi tas – prevagle bi riječi la ilahe illallah; kada bi svih sedam nebesa i seda zemalja bile jedna halka/krug – riječi la ilahe illalah i subhanallahi ve bihamdihi bi je prekinule; ove riječi su molitva svakog živog stvora, i zbog njih Allah dž.š., hrani stvorenja. Zabranjujem ti širk/idolopoklonstvo i kibur/oholost. Bi rečeno: Allahov Poslaniče, širk nam je jasan, ali u čemu se ogleda kibur/oholost? Rekoše: Jel' kibur kada neko ima dobre cipele s jakim kopčama? Reče: Ne. Jel' kibur kada neko obuče dobru narukvicu? Reče: Ne. Jel' kibur kada neko ima bijesnu jahalicu? Reče: Ne. Jel' kibur kada neko ima dosta društva s kojima se druži? Reče: Ne. Rekoše: Pa dobro Poslaniče, šta je to kibur? Reče: pobijanje istine i potcjenjivanje ljudi.“